Хауард Бесер

beser

Оснивач програма Архивирања и очувања покретних слика, Њујоршки универзитет

Изазови будућности посебних збирки: руковање различитим типовима медија који долазе из расутих локација

У прошлости свака нова посебна збирка пристизала је у библиотеку из једног извора (углавном су то биле збирке материјала у папирном облику) – најчешће из куће или радног места знаменитог аутора или власника или архива неке институције. У будућности посебне збирке попуњаваће се подацима из личног рачунара, са телефона, веб странице или налога на друштвеним медијима неке особе или организације и састојаће се из различитих врста података (докумената, фотографија, видео записа, твитова, веб сајтова). Организација посебних збирки ће такође обухватити и различите врсте медија који се налазе на расутим локацијама (као што већина савремених организационих структура одржава више налога на друштвеним медијима и користи широк спектар медија за повезивање са јавношћу).
У свом излагању Хауард Бесер ће говорити о томе како различите врсте медија које долазе са расутих локација утичу на управљање посебним збиркама и колико ће снажан утицај имати на селекцију, заштиту, приступ и управљање посебним збиркама.

Хауард Бесер је оснивач програма Архивирања и очувања покретних слика мастерс студија Њујоршког универзитета. Бесер је раније био професор на студијама библиотекарства и информатике, где је подучавао и објављивао научне радове о мултимедијима, базама података слика, дигиталним библиотекама, стандардима о метаподацима, дуговечности дигитaлног материјала, веб дизајну, инфомрационој писмености, учењу на даљину, инетелектуалном власништву, и о утицају нових инфомрационих технологија на друштво и културу. Такође је био задужен за информационе технологије за два уметничка музеја.

Бесер се бави дигиталном заштитом још од 1990-их, држао је часове и многобројне радионице на ту тему и објавио велики број чланака. Током 2009. године уврштен је на одабрану листу Конгресне библиотеке под именом “Пионири дигиталног очувања”. Такође, био је укључен у стварање неколико библиотечких стандарда о метаподацима (PREMIS, Dublin Core, METS) и објавио више од 50 чланака на тему информационих технологија и културних установа.

Бесер ради са непокретним и покретним сликама више од 40 година, а средином 1980-их почео је више да ради са дигиталним сликама. Око 1985. био је вероватно прва особа која је директно скенирала сликарско уље на платну, а ускоро након тога водио је тим који је креирао прву клијент-сервер умрежену базу података слика (UC Berkeley’s ImageQuery). Био је покретач бројних међуинституционалних истарживачких пројеката у вези са дигиталним сликама (Museum Educational Site Licensing, National Digital Information Infrastructure Preservation Program’s, Preserving Digital Public Television).

Бесерови скорашњи радови укључују: очување компјутерске игре, разлике између RDA и FRBR-a, очување медија повезаних са друштвеним покретима давањем охрабрења креаторима садржаја да се више баве метаподацима и фајл-формат издањима.